Adaptacija na vrtić

Promena sredine, kolektiva ili ustaljenog načina života za svakog pojedinca predstavlja stresnu situaciju, na koju svako reaguje na svoj način, u skladu sa svojim senzibilitetom. Odrasli ljudi su sposobni da uz pomoć svojih odbrambenih mehanizama lakše podnesu pomenute promene, jer im u tome pomaže životno iskustvo i sposobnost rasuđivanja. Međutim, kada je reč o deci, nije retko da na takve promene reaguju vrlo burno.

Polazak deteta u vrtić je događaj koji se ubraja u vrlo stresne promene i za roditelje i za samo dete. Za većinu dece polazak u vrtić predstavlja prvo višesatno odvajanje od svojih roditelja, a roditelji sa druge strane brinu da li će njihovo dete u vrtiću imati adekvatne uslove, dovoljno pažnje i ljubavi. Dete pri polasku u vrtić nailazi na novu životnu sredinu, nove drugare, vaspitače, novu organizaciju i nov položaj u okruženju, ali na to ne bi trebalo gledati kao na problem, već kao na podsticaj za razvoj i učenje deteta.

Ono što uzrokuje najviše stresa pri polasku deteta u vrtić jeste strah od nepoznatog. Kako bi se to prevazišlo neophodno je uspostavljanje kvalitetne komunikacije i poverenja između roditelja i vrtića, kako bi se otklonila svaka sumnja roditelja u bezbednost ili zapostavljenost deteta. Vrtić mora biti otvoren za svako pitanje, predlog ili kritiku roditelja, ali i obratno, što je moguće jedino ako su i jedna i druga strana svesne činjenice da imaju zajednički cilj, a to je osmeh deteta.

Razgovarajte sa detetom o vrtiću

Kako bi dete sa lakoćom podnelo uklapanje u novu sredinu neophodno je da od svog neposrednog okruženja dobija pozitivne poruke o vrtiću, o budućim drugarima, vaspitačima i aktivnostima. Nipošto se pojam vrtića ne bi smeo koristiti u cilju disciplinovanja dece kod kuće, a nije retkost da se deci kaže: “Videćeš ti kad kreneš u vrtić”; “Tamo ćeš morati sve sam/a: da se oblačiš, da jedeš”; “U vtiću ćeš morati da budeš miran i da slušaš” i sl. Upućivanjem ovakvih poruka se kod dece stvara strah i odbojnost prema vrtiću.

Upoznajte dete sa sredinom u kojoj će boraviti

Pre polaska deteta u vrtić, poželjno je da roditelji i dete posete i obiđu vrtić. Dete na ovaj način može da upozna prostor u kom će boraviti, kao i vaspitače koji će o njemu brinuti. Uloga roditelja je pri ovim posetama veoma važna jer su oni poznata lica u nepoznatom okruženju, što doprinosi lakšem prihvatanju novog okruženja od strane deteta.

Adaptacija zahteva strpljenje, vreme i razumevanje

Tokom prvih dana boravka deteta neophodna je postepenost, a sama organizacija je stvar dogovora između roditelja i vrtića. Od izuzetnog značaja je doslednost, u tom smislu da ako roditelji kažu da će doći za sat vremena tako i bude, jer se na taj način kod dece stvara poverenje i osećaj sigurnosti, jer je ono što njih najviše tišti u procesu adaptacije strah da će biti ostavljeni.

Navikavajte dete na dnevni ritam funkcionisanja vrtića

Svaki vrtić ima svoju organizaciju dnevnih aktivnosti, koja se manje ili više razlikuje od dnevnog režima funkcionisanja u porodičnom okruženju. Kako bi dete lakše prihvatilo način funkcionisanja u vrtiću poželjno je da se roditelji raspitaju o njemu i da

postepeno organizaciju dana u porodičnim uslovima prilagođavaju vremenskoj organizaciji aktivnosti u vrtiću. U periodu adaptacije vaspitači će pokazati strpljenje i razumevanje za odstupanja u tom smislu i postepeno će dete navikavti na način dnevnog funkcionisanja vrtića.

Budite pozitivni i pomozite detetu da što brže i lakše prihvati vrtić

Jasno je da je polazak deteta u vrtić velika promena za roditelje i da uzrokuje stvaranje velikog broja nedoumica, ali neophodno je da mislite pozitivno i da budete partner vrtića. Roditelji ne bi trebalo da pristupe temi polaska deteta u vrtić kao problemu, već kao nečemu što će uneti pozitivne promene u život njihove porodice. Normalno je da roditelji osećaju izvesnu dozu straha od toga kako će dete reagovati na polazak u vrtić, ali ne smete dozvoliti da dete to oseti. Čak i ako govorite lepo o vrtiću, dete može osetiti Vašu strepnju, koja će najverovatnije prolongirati i otežati proces adaptacije.

Preporučuje se da rastanak roditelja od dece, pri dovođenju u vrtić, bude što kraći (ali da dete ne stekne osećaj da bežite) i odlučniji, uz poruku da dete ostavljate na sigurnom i lepom mestu i da ćete po njega doći kasnije. Svako zadržavanje i dodatno objašnjavanje kod deteta razvija osećaj da ni Vi, kao roditelj, niste sigurni u to da je vrtić bezbedno i lepo mesto i da bi tu trebalo da ostane.

Veoma je bitno znati da ne postoji idealan “recept” za adaptaciju dece na vrtić, jer nijedno dete nije isto i ne reaguje na isti način na promene. Upravo zbog toga što ne možemo sa sigurnošću predvideti proces adaptacije neophodno je da vrtić i roditelji ostvare kvalitetan partnerski odnos i da zajedno pomognu detetu da se što pre uklopi u novu sredinu i počne da uživa u druženju i učenju u svom vrtiću.

Na Vrh