Inkluzija u predškolskoj ustanovi

Pojam inkluzije se sve više upotrebljava, ali zapravo malo ljudi zna njegovo poptpuno značenje i vrednost. Svi koji imaju bilo kakav kontakt sa vaspitno-obrazovnim sistemom znaju da se ovaj pojam vezuje za decu sa smetnjama u razvoju. Smetnje u razvoju se mogu ispoljiti na telesnom, mentalnom, govornom, socio-emocionalnom i čulnom planu. Sama reč inkluzija znači uključivanje, obuhvatanje, a pojam inkluzije se mora posmatrati malo šire.
Pojam inkluzije podrazumeva uključivanje dece sa smetnjama u razvoju u redovan predškolski i školski sistem i prihvatanje njihovih različitosti, tako da svi od toga imaju korist.

Deci koja imaju smetnje u razvoju uključivanjem u redovne predškolske ustanove se omogućava da ostvare sve svoje potencijale ugledajući se na drugu decu. Ono što je prednost inkluzije jeste da se deca ne smeštaju u specijalne vaspitne ustanove za decu sa smetnjama u razvoju, čime bi se u određenoj meri ograničila mogućnost razvoja svih njihovih potencijala.
Druga deca u vrtiću, družeći se i boraveći u istim vaspitnim grupama sa decom koja poseduju smetnje u razvoju. uče se toleranciji različitosti. Deca prihvatajući vršnjake koji su drugačiji od njih po svojim sposobnostima, izgledu ili mogućnostima rastu u svestrane ljude koji neće osuđivati svaku specifičnost u svom okruženju i koji će samim tim imati veće samopouzdanje i lakše prihvatiti sebe, jer se svi mi međusobno razlikujemo.

Naš cilj jeste maksimalan razvoj potencijala svakog deteta, kako bismo u tome uspeli nephodna je saradnja sa roditeljima. Smatramo da je roditeljima dece koja imaju smetnje u razvoju potrebna dodatna podrška. Naime jako je važno, zbog dobrobiti deteta, da se ostvari otvoren partnerski odnos između roditelja i vrtića. Za realizaciju ideje inkluzije u praksi je neophodno razumevanje, prihvatanje i podrška druge dece i njihovih roditelja.
Svi se mi međusobno razlikujemo i to treba posmatrati kao priliku da naučimo više jedni od drugih i da postanemo bolji.

Na Vrh